Finansije i Osiguranje - Srbija

Država i dalje najveći dužnik

Inflacija bi do kraja godine mogla da bude jednocifrena, ali ne šest odsto kako je planirala Narodna banka Srbije. Stručnjaci upozoravaju na sve veći broj preduzeća, kojima su, zbog dugova, blokirani računi, a najveći dužnik, i dalje je država.

Inflacija se smanjuje i do kraja godine mogla bi da bude jednocifrena, ali ne i šest odsto kako je planirala Narodna banka Srbije, procenjuju na Ekonomskom institutu. Loše je što se smanjuju izvoz, zarade i promet u trgovinama, a dobro što raste industrijska proizvodnja.

Naznaka da će biti bolje ima, ali za optimističke procene još je rano, kažu stručnjaci i upozoravaju da je najveći problem to što privreda nema para. Zna se da u Srbiji svako svakom duguje ali ko, kome i koliko duguje samo se pretpostavlja.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je suština nelikvidnosti u tome da na nivou 20 milijardi evra ukupnih dugova privrede, 10 milijardi se odnosi na 40 preduzeća. Od toga su 31 - 32 državna i durštvena, a vrlo malo je privatnih preduzeća.

"U javnosti se država pojavljuje kao generator nelikvidnosti. To je tačno bez obzira da li su cifre tačne. Pominje se da je dug države prema preduzećima negde na nivou 120 milijardi dinara", kaže Miladin Kovačević iz Zavoda za statistiku.

Ono što se zna jeste broj preduzeća kojima su, zbog dugova, blokirani računi i takvih preduzeća je sve više.

"Skoro 34 hiljade preduzeća je u blokadi, od toga više od polovine je u blokadi duže od 180 dana. Trećina preduzeća ima ozbiljnih problema sa nelikvidnošću koja i dalje raste", kaže Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre i dodaje da je i u sferi preduzetnika situacija slična.

Da bi prekinula lanac dugovanja, Vlada je odlučila da krene od svog dvorišta. Obećali su da će, do jeseni, doneti zakon po kome će prvo država početi da plaća obaveze u roku od 60 dana.

Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta kaže da se nada da Vlada, bilo kakav program da usvoji, neće predvideti povećanje javnih rashoda jer za to nema prostora.

"Budžet je na granici, može da bude ostvaren deficit ali rizici da ne bude tako postoje", kaže Vučković.

Postavljanje roka za plaćanje olakšalo bi situaciju, ali bez završetka reformi javnog sektora i zakona, problem ne može da se reši.

Aleksandar Vlahović sa Ekonomskog instituta kaže da treba graditi efikasane stečajne mehanizme, jer ako neko ne plati posle 60 dana, a nastavi se tolerancija, onda se mere kompromituju.

U Evropi se obaveze plaćaju u roku do 30 dana dok se u Hrvatskoj i Bugarskoj, koje su zakonom odredile rok plaćanja, na isplatu čekalo 34, odnosno 30 dana. U Srbiji se, prošle godine, na naplatu u proseku čekalo 128 dana.